Пише: Едуард ЛИМОНОВ
         ЈУТРОС сам нешто размишљао о трапавом сусрету у Хелсинкију.
         Замислите накратко да је Русија престала да општи са Западом и да реагује на његове замерке и мишљења. Да живимо обашка, не обраћајући никакву пажњу на њих тамо.
         Да ли би нам због тога било горе?
         Е па, не би нам било горе већ – много боље!
         Колико би само отпало разлога за брбљања и гледа у дно шољице од кафе.
         Све чега код нас нема – научили бисмо да сами правимо. Уосталом, ми већ све имао, а оно чега нема – можда нам и није потребно.
         Код нас постоји лажна идеја да су нам они потребни. То је илузија наше таштине.
         Они нам низашта нису потребни.