убеђен је да од распада Југославије радници немају ни разлог ни вољу да празнују. Они су, каже он за наш лист, обесправљени, а све је подређено онима који јуре за новцем. „Узели смо са Запада све оно што не ваља, а оно што треба – нисмо. Слобода на папиру не чини живот. Нестало је критичне популације. Некада је радник био цењен, сваки студент је добијао посао, али се нашло довољно њих да 1968. натерају Тита да устукне. У општој слуђености, данас не знамо ни да се боримо за оно што нам истински треба. Млади мисле да се све решава у кладионици, а без муке и рада нема живота.” Некада је, каже, свако дете са села могло постати доктор наука, а данас се диплома купује. „Сви смо одговорни и немам објашњење како је могуће да имамо тако паметне људе, а да толико лутамо
Comments
Post a Comment